Uvod
Škripanje zubima, poznato kao bruksizam, danas je mnogo češće nego što pretpostavljate. Ova navika može ozbiljno da ugrozi zdravlje vaših zuba i vilica, a mnogi nisu ni svesni da imaju ovaj problem. Bolovi, osećaj napetosti ili oštećenja zuba su posledice bruksizma i javljaju se kada je problem već uznapredovao.
“Zanimljivo je to da se bruksizam javlja kod 8%-10% odraslih između 20 i 45 godina, a posebno je čest kod dece u fazi rasta zuba.”
Kako da prepoznate bruksizam i šta možete da uradite kako bi zaštitili svoje zube?
O čemu se zapravo radi?
Bruksizam je nesvesno stiskanje ili škripanje zubima.
Najčešće se javlja tokom noći i zbog toga ga niste svesni i ne možete da ga kontrolišete. Roditelji često prvi primete dok im deca spavaju da u snu “škripe zubima”, dok kod odraslih partneri budu ti koji prvi primete ove znakove.
Bruksizam može da se javi i dok ste budni.
Posledice su, u oba slučaja, ozbiljne – troši se gleđ, javlja se oštećenje zuba ili bol u vilici.
Vrste bruksizma:
Noćni bruksizam – najčešći oblik, događa se tokom sna i često osoba nije ni svesna da ga ima.
Budni bruksizam – javlja se tokom dana, a obično je tada okidač stres ili koncentracija. Dobra vest je da ovaj vid bruksizma može biti pod kontrolom ako se naravno prepozna na vreme.
Simptomi i posledice bruksizma odražavaju se na zube ali efekte možete osetiti na celom licu i vratu:
- Oštećenje zuba – zubi postaju ravniji, oštećeni, iskrzani, ili čak napuknuti.
- Bol i ukočenost u vilici, licu ili vratu.
- Glavobolje u predelu slepoočnica, naročito ujutru.
- Povećana osetljivost zuba pogotovo na hladno, a u ekstremnim slučajevima i upala živca zuba.
- Problemi sa zglobom vilice (temporomandibularni zglob – TMZ) koje se odražava kroz bolove u zglobu, škljocanje, ili otežano otvaranje usta.
Ako primetite ove simptome kod sebe reagujete na vreme.
Zašto se bruksizam javlja?
Bruksizam se često javlja usled kombinacije više faktora, ali najčešći razlozi su:
- Nepravilan zagriz ili nepravilan položaj zuba – u ovom slučaju odlično rešenje je poseta ortodontu i primena ortodontske terapije. Na našem sajtu možete pronaći više informacija o mogućnostima terapije.
- Stres i anksioznost koji se javljaju usled svakodnevnog života i obaveza
- Poremećaji spavanja, poput apneje
- Loše navike, kao što su grickanje noktiju, žvakanje tvrdih predmeta (npr. olovki), upotreba određenih lekova, kofeina, alkohola ili psihoaktivnih supstanci.
Kako da prepoznate bruksizam?
Najbolji savet je da, ukoliko primetite bilo koji od gore navedenih simptoma, zakažete konsultujete sa vašim stomatologom. U slučaju oštećenja na zubima, napetosti mišića vilice i drugih znakova koji ukazuju na ovaj problem vaš stomatolog će moći da proceni koji su naredni koraci.
U slučaju da imate bruksizam ovo mogu da budu rešenja:
- Ortodonski tretman – ako je uzrok nepravilni zagriz, korekcija položaja zuba može umanjiti ili eleminisati bruksizam.
- Protetska rekonstrukcija oštećenih zuba – pogledajte primer.
- Botox terapija
- Noćne udlage – reč je o specijalnim personalizovanim folijama koje štite zube tokom sna, ali i dovode do opuštanja mišića vilice.
- Lečenje poremećaja spavanja – ako je bruksizam povezan sa recimo apnejom, važno je lečiti i ovaj osnovni problem.
- Promena navika – rad na smanjenju stresa i primenjivanje različitih tehnika za relaksaciju (npr. meditacija, joga, vežbe disanja), izbegavanje žvakanja tvrdih predmeta.
Zaključak:
Bruksizam može biti podmukla navika – dok vam se zubi polako, ali sigurno oštećuju, vi verujete da je to vaš standard. Podsećamo vas da redovno posećujete stomatologa jer ćete na taj način prepoznati bruksizam na vreme. Pravovremeno regovanje, dijagnostika i adekvatna terapiju pomoćiće vam da se šteta ublaži ili spreči.